Ni­sam oče­ki­vao da će Mi­o­drag Le­kić na­zva­ti pu­čem i pu­či­sti­ma ve­ći­nu čla­no­va Glav­nog od­bo­ra De­mo­sa i ve­li­ku ve­ći­nu na­ših od­bo­ra. Po­zi­vam ga jav­no da ne vri­je­đa lju­de ko­ji su odr­ža­li De­mos, da se ne sta­vlja u ulo­gu žr­tve i da shva­ti da sva­ko od nas ima svo­je do­sto­jan­stvo, sa­op­štio je u in­ter­vjuu za „Dan” funk­ci­o­ner De­mo­sa Go­ran Da­ni­lo­vić. On je re­kao da je ne­do­stoj­no na­zva­ti pu­čem i pu­či­sti­ma vo­lju ve­ći­ne.
– Mi ni­smo že­lje­li sva­đu, ni­ti je sa­da že­li­mo. Puč je ka­da se ma­nji­na po­na­ša na ova­kav na­čin. Ni­smo mi bi­lo ko. De­mos je naš po­li­tič­ki dom. Mi smo ga stva­ra­li za­jed­no sa Le­ki­ćem, mi smo osni­va­či De­mo­sa. Skup­šti­na nas je bi­ra­la i tre­ba po­no­vo da nas bi­ra – is­ta­kao je Da­ni­lo­vić.
Po Va­šem mi­šlje­nju, ka­ko je i za­što po­čeo su­kob u De­mo­su?
–Tek ju­če sam sa­znao da su na­vod­ni raz­lo­zi mo­ja ne­za­ja­žlji­va že­lja da pre­ot­mem De­mos, da bu­dem pred­sjed­nik i da pro­mi­je­nim pro­gram stran­ke!? Ka­ko je to mo­gu­će ako smo pro­fe­sor Ra­do­njić i ja na­pi­sa­li sa­dr­žaj pro­gra­ma De­mo­sa, a ja tom istom De­mo­su dao ime? Ni­sam oče­ki­vao da će go­spo­din Le­kić na­zva­ti pu­čem i pu­či­sti­ma ve­ći­nu čla­no­va Glav­nog od­bo­ra De­mo­sa i ve­li­ku ve­ći­nu na­ših od­bo­ra. Po­zi­vam ga jav­no da ne vri­je­đa lju­de ko­ji su odr­ža­li De­mos, da se ne sta­vlja u ulo­gu žr­tve i da shva­ti da sva­ko od nas ima svo­je do­sto­jan­stvo.
Ni­ka­da do ju­če­ra­šnjeg in­ter­vjua go­spo­din Le­kić ni­je, ni u ša­li, ona­ko go­vo­rio o me­ni. Oči­gled­no je da ja od­jed­nom sme­tam nje­mu, da je pre­su­da ne­gdje do­ne­se­na i da mi se uki­da pra­vo da go­vo­rim ili da se bra­nim. Bi­lo bi la­ko da je u pi­ta­nju lič­ni rat sa mnom, ali se ov­dje ra­di o ni­po­da­šta­va­nju svih nas ko­ji smo za­jed­no sa njim stva­ra­li De­mos. Na to ni­ko ne­ma pra­vo, pa ni pred­sjed­nik. To je ne­do­pu­sti­vo i is­pod ni­voa i ča­sti na­ših čla­no­va.
Da li se De­mos ci­je­pa po na­ci­o­nal­nom ša­vu i ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to da Le­kić pri­mje­ću­je ne­ku vr­stu po­la­ri­za­ci­je zbog Va­šeg ili Ra­do­nji­će­vog ra­ni­jeg an­ga­žma­na u na­ci­o­nal­noj stran­ci?
– Sko­ro da ni­je vri­jed­no ko­men­ta­ra. Ipak, De­mos je naš slo­bo­dan iz­bor, ali se ne sti­di­mo ni se­be od ju­če. Ni­ka­da mi ni­je sme­ta­lo što nam je ve­li­ki broj funk­ci­o­ne­ra ra­ni­je bio u raz­li­či­tim par­ti­ja­ma. Po­stao sam pri­ja­telj sa nji­ma. Ne sme­ta mi ni­či­je cr­no­gor­stvo, i ni­je ni­kad. Bi­lo mi je od po­čet­ka, i ta­ko će, na­dam se, osta­ti, ko­mot­no kao Sr­bi­nu u De­mo­su. Gla­sno za­stu­pam po­je­din­ce i na­ci­o­nal­ne gru­pe ka­da su ugro­že­ni. Go­di­na­ma una­zad Bo­šnja­ci, da­nas Sr­bi, sju­tra u ne­kom po­li­tič­kom lu­di­lu i Cr­no­gor­ci mo­gu bi­ti dis­kri­mini­sa­ni. Dis­kri­mi­ni­sa­ni su če­sto i po­je­din­ci ko­ji­ma na­ci­o­nal­no ni­je do­mi­nan­to. Dis­kri­mi­ni­sa­ne su maj­ke bez ob­zi­ra što su na­ci­o­nal­no i par­tij­ski me­đu­sob­no pot­pu­no raz­li­či­te. De­mos ne klju­ča ni od ka­kvog ra­di­kal­nog i skri­ve­nog na­ci­o­na­li­zma, ali ne­će­mo ni­ka­da kroz zu­be go­vo­ri­ti ko smo i šta smo. Ide­ja De­mo­sa je ne­u­pit­na. Ri­ječ je o po­li­ti­ci i or­ga­ni­za­ci­ji, o lju­di­ma.To je sve.
Mi­o­drag Le­kić ka­že da ste od­bi­li da pri­hva­ti­te nor­me ko­lek­tiv­nog ra­da i od­go­vor­no­sti u De­mo­su, kao i da ste pred­vo­di­li gru­pu ko­ja je po­ku­ša­la da or­ga­ni­zu­je puč u stran­ci. Vaš ko­men­tar.
– Već sam ka­zao – ne­do­stoj­no je na­zva­ti pu­čem i pu­či­sti­ma vo­lju ve­ći­ne. Mi ni­smo že­lje­li sva­đu, ni­ti je sa­da že­li­mo. Puč je ka­da se ma­nji­na po­na­ša na ova­kav na­čin. Ni­smo mi bi­lo ko. De­mos je naš po­li­tič­ki dom. Mi smo ga stva­ra­li za­jed­no sa go­spo­di­nom Le­ki­ćem. Mi smo osni­va­či De­mo­sa. Skup­šti­na nas je bi­ra­la i tre­ba po­no­vo da nas bi­ra. Go­spo­din Le­kić i ja ima­mo po­seb­nu od­go­vor­nost. Ja svo­ju pri­hva­tam i spre­man sam da mi član­stvo De­mo­sa uka­že na nje­nu mje­ru. Svoj dio od­go­vor­no­sti pred­sjed­nik De­mo­sa de­le­gi­ra na me­ne, i to jav­no, bru­tal­no, bez par­do­na. O mom ra­du ne­ka svje­do­če čla­no­vi De­mo­sa. Sve što sam mo­gao i umio, sa nji­ma za­jed­no, ulo­žio sam u nje­go­vo stva­ra­nje. Svje­dok mi je i go­spo­din Le­kić, ko­ji je sve do ju­če sma­trao da sam mo­tor­na sna­ga stran­ke. Jav­no me sta­vi­ti na op­tu­že­nič­ku klu­pu ni­je ko­rekt­no, ni­ti je po­li­tič­ki pa­met­no. Ni­je pa­met­no ni po­zi­va­ti čla­no­ve GO i pri­je­ti­ti im, jer su to slo­bod­ni lju­di – lju­di sa sta­vom. Op­tu­ži­ti me da sam raz­bi­jao stran­ke i pri­je, pa na­vod­no ho­ću i De­mos, ta­ko­đe je na­kon sve­ga kon­tra­pro­duk­tiv­no i ne­ko­rekt­no. Ni­je se ta­ko mi­sli­lo do ju­če. Do ju­če smo hva­lje­ni svi mi ko­ji smo usta­li u od­bra­nu go­spo­di­na Le­ki­ća od pro­go­na ko­ji je tr­pio u svo­joj biv­šoj po­li­tič­koj or­ga­ni­za­ci­ji.
Ja ne mo­ram po sva­ku ci­je­nu da se ba­vim po­li­ti­kom, ali mo­ram da se od­bra­nim od ne­do­stoj­nih op­tu­žbi. Tek ne mo­ra­ju da se bra­ne čla­no­vi GO De­mo­sa. Oni od nas tra­že od­go­vor­nost.
Ka­da bi mo­gla bi­ti odr­ža­na van­red­na skup­šti­na De­mo­sa, na ko­joj bi se bi­ra­lo no­vo ru­ko­vod­stvo stran­ke?
– Po­što­va­će­mo ro­ko­ve i sta­tu­tar­ne prin­ci­pe. Za iz­vr­šni od­bor je oba­ve­zu­ju­ći za­htjev ve­ći­ne čla­no­va GO i du­žni smo da pred­lo­ži­mo pra­vi­la na osno­vu ko­jih će se po­stu­pa­ti u iz­bor­nom pe­ri­o­du u De­mo­su. Ura­di­će­mo to ubr­zo jer ima­mo i pre­ci­zna sta­tu­tar­na uput­stva šta sve mo­ra­mo uze­ti u ob­zir. Ro­ko­vi su po­če­li da te­ku i Skup­šti­na se mo­ra odr­ža­ti u ro­ku iz­me­đu 30 i 60 da­na od da­na pod­no­še­nja za­htje­va.
Da li po­sto­ji i Vaš lič­ni su­kob sa Mi­o­dra­gom Le­ki­ćem?
– Ni­je po­sto­jao, ali sa­da oči­gled­no po­sto­ji, i to nje­go­vom vo­ljom i sa nje­go­ve stra­ne. Ja ga ne pri­hva­tam i ni­ka­da u jav­no­sti, ni pri­vat­no ni pro­fe­si­o­nal­no, ni­sam ka­zao ni­jed­nu ru­žnu ri­ječ o pred­sjed­ni­ku De­mo­sa. Do ju­če smo za­jed­no bi­li ra­za­pi­nja­ni od dru­gih i vri­je­đa­ni, čak i lič­no. Go­spo­din Le­kić sa­da upu­ću­je oštri­cu pre­ma me­ni, i to ne mno­go dru­ga­či­jim ri­je­či­ma od onih ko­je su obo­ji­ci upu­ći­va­li po­je­di­ni iz opo­zi­ci­je i svi iz vla­sti.
Me­ni se ni­je ni­šta pro­mi­je­ni­lo – ja sam i da­lje me­ta, sa­mo mi je pri­dru­že­na i ve­ći­na, a go­spo­din Le­kić či­ta op­tu­žni­cu. Ni­smo ova­ko za­mi­šlja­li De­mos. Bez de­mo­kra­ti­je u stran­ci, bez me­đu­sob­nog uva­ža­va­nja, ne­ma ni de­mo­kra­ti­je u dr­ža­vi. Ne pri­sta­jem na ter­mi­no­lo­gi­ju DPS-a – puč i pu­či­sti. Ne pri­sta­jem da u stran­ci ko­ju su stva­ra­le sto­ti­ne i po­dr­ža­va­le hi­lja­de lju­di bu­de­mo pod­sta­na­ri.
M.VE­ŠO­VIĆ


Bez fer uslo­va sa­mo op­šti boj­kot

Sma­tra­te li da opo­zi­ci­o­ni boj­kot par­la­men­ta da­je kon­kret­ne re­zul­ta­te i pod ko­jim uslo­vi­ma bi on mo­gao bi­ti pre­ki­nut?
– Na boj­kot smo na­tje­ra­ni. Na­tje­ra­la nas je ne­po­pu­stlji­vost DPS-a. Ima­mo oba­ve­zu pre­ma 178.000 gra­đa­na. Ali, boj­ko­to­va­ti dr­žav­ni par­la­ment, a me­đu­sob­no ne sa­ra­đi­va­ti kao opo­zi­ci­ja i me­đu­sob­no se tak­mi­či­ti na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma ko­je pri­pre­ma DPS, po­sta­je pot­pu­no be­smi­sle­na stra­te­gi­ja. Ta­ko po­ma­že­mo vla­sti da nas po­ste­pe­no „ku­va” i on­da sa la­ko­ćom po­bi­je­di u ne­ko ne­vri­je­me. Ne mo­ra­mo da se vo­li­mo u opo­zi­ci­ji, ne mo­ra­mo jed­ni dru­gi­ma ni da uva­ža­va­mo po­li­ti­ke, ali mo­ra­mo da sa­ra­đu­je­mo. Mo­ra­mo i jed­ni dru­gi­ma da uka­zu­je­mo na gre­ške. Ću­ta­nje i če­ka­nje pri­li­ke za se­be ne­će nas usre­ći­ti. Tre­ba­ju nam fer uslo­vi i pra­vi­la za van­red­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re, sa­mo ih pret­hod­no mo­ra­mo iz­bo­ri­ti pot­pi­si­ma i za­htje­vom svih 39 opo­zi­ci­o­nih po­sla­ni­ka. Da svi, i do­ma­ća jav­nost i stran­ci i vlast, zna­ju šta ho­će­mo.
Ta­kvi uslo­vi nam tre­ba­ju i za ve­li­ke lo­kal­ne iz­bo­re idu­će go­di­ne. Ta­kvi uslo­vi su nam neo­p­hod­ni i za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re. Je­dan kan­di­dat opo­zi­ci­je je naj­bo­lje rje­še­nje ako mo­že­mo da se do­go­vo­ri­mo i ako iz­bo­ri­mo uslo­ve. Ako ne­ma fer uslo­va, on­da op­šti boj­kot i is­tra­ja­va­nje do kra­ja.